- Схватања и методе савременог система рехабилитације
Савремени систем рехабилитације (СР) можемо дефинисати као комплекс метода које оздрављујуће делују на организам пацијента у облику система, са циљем најбржег и ефикасног враћања у стање фактичког (стварног) здравља, у случајевима патолошких процеса који не захтевају пружање хитне помоћи.
Обично лекар – терапеут се ограничава на покушајима да врати овај или онај орган или подсистем организма у стање које више или мање одговара средњестатистичком физиолошком стандарду које он оцењује као практично здравље пацијента, сматрајући да је тиме испунио свој задатак.
Такав прилаз у принципу не одговара СР: враћање нарушене патолошке функције органа у стање статистичке норме само је минимум програма СР, при чему статистичка норма служи више као орјентир.
Основни, централни задатак СР како је већ било речено вратиће пацијенту не “практично” здравље, већ стварно.
Стварно здравље као резултат системске рехабилитације разликује се од “практичног” у томе што:
- организам пацијента је у границама индивидуалне норме, а не средње статистичке.
- постоји субјективна оцена пацијента о свом стању, тј. сам осећа побољшање здравља са високим степеном душевног комфора.
- у процесу системске рехабилитације не само да је проширен дијапазон отпорности организма на неповољне утицаје спољне средине, него је изграђена “резерва здравља” за будућност и пацијенту су указани путеви самосталне допуне.
Метод СР посматра организам као систем који располаже високом просторном – временском и функционалном стабилношћу.
Наиме таква отпорност је резултат еволутивног развоја тако да организам човека представља задивљујуће оспособљен систем, који је способан да у довољно дугом временском периоду може да се одупре неповољним утицајима средине.
При томе под неповољним утицајем ми сматрамо сваки утицај при коме постоји могућност да организам пређе у нестабилно стање (ентропија организма мања од ентропије средине).
На који начин се одржава тако висока стабилност свих процеса у функционисању организма?
Заправо, најсложенија хијерархија биоритмова разних активности обезбеђује системски одговор организма на било какве спољне утицаје.
Било коју патологију СР посматра пре свега као нарушавање ритма организма (дисинхронизацију) и методе деловања СР на организам састоје се најпре у успостављању нормалне хијерархије биоритмова, који ће омогућити организму да се самостално бори са неповољним утицајима.
Имајући у виду напред изложено разумљив је избор непосредног метода деловања на организам.
СР практично користи све данас доступне методе које ће за кратко време успоставити нормалну хијерархију биоритмова организма – од ћелијских ритмова до целокупних ритмова организма.
Подмлађивање као закономерни процес оздрављења СР
Применом метода СР запажа се стабилан ефекат “подмлађивања” организма на најразличитијим нивоима његове организације:
- као побољшање спољног изгледа (пре свега коже и косе)
- као и значајно подизање функционалних показатеља органа (што потврђују и одговарајуће клиничке анализе)
Најинтересантније је успостављање нормалне хијерархије биоритама.
Какав је непосредан механизам подмлађивања органа?
Дугогодишња испитивања показују:
Биоритмови старијих се разликују од биоритмова млађих, као што се и хијерархија биоритма млађег организма у целини разликује од организма оних који дуже живе.
Методи СР предвиђају изванредна дејства коригованих ритмова који су карактеристични за “младе” нормалне ћелије. Такве корекције дају видљиви ефекат подмлађивања- организам се синхронизује са “млађим” ритмовима и показује реакције које су карактеристичне за много мање узрасте. Посебно би требало нагласити да ефекат подмлађивање није сам себи циљ у СР – он је један од показатеља стварног здравља које је враћено пацијенту. То јест СР је полазио од тога да је немогуће постићи стабилан подмлађујући ефекат без квалитетног побољшања стања здравља у целини.
Процедура СР
Данас, СР предлаже комплексе оздрављујућих утицаја на организам које назива оздрављујућом процедером (ОП). Свака ОП може да садржи у зависности од стања организма пацијента следеће елементе:
- успостављање пролазности нервних сигнала (инервенција) на нивоу мишићно коштаног апарата уз елиминисање функционалних препрека (дубоком масажом са елементима ручне – мануелне, терапије, остеопатске методе и давањем ињекција у биолошки активним тачка).
Овај елеменат ОП је неопходан предуслов нормализације биоритмова: ствара предпоставке за нормално кретање сигнала кроз организам, побољшава микроциркулацију крви, подиже тонус вегетативног нервног система.
- Биоритмологичка хармонизација ласерске модулације (БГЛМ) са биолошком повратном спрегом.
Овај елемент ОП састоји се у деловању на биолошки активне зоне ласерским зрачењем синхронизованог са ритмом пиулса и дисања пацијента преко модула биолошки повратне везе.
БГЛМ обезбеђује хармонизацију биоритмова и активира ћелијско памћење на стабилне утицаје, а тако и подиже функционално стање организма, и у том смислу и локални и општи имунитет.
- Биоритмологичка синхронизација течних средина (БГЖС) организма “структурированом” водом.
Као што је познато организам се састоји, у основи, из воде чији се недостатак надокнађује из хране и воде.
Квалитет хране и воде које употребљавају пацијенти Тreба да буде бољи.
Ритам такве воде не одговара, биолошки здравој, изазивајући дисинхронизацију. При томе настају проблеми не само са јетром, мокрећним и бубрежним системом него и на ћелијском нивоу- пре свега са избацивањем продуката метаболизма из ћелије, што доводи до системског нарушавања здравља, што има за последицу слабљење имунитета, склоност ка вирусним и онколошким обољењима.
Узимањем специјално структурироване воде, обезбеђује се побољшање ћелијске размене, чишћење организма и система органа за излучивање.
У комплексни прилаз оздрављењу и одговарајућем подмлађивању спадају и друге методе, које све заједно доводе до јединствених резултата.
Сада, ми можемо само кратко да изложимо наш прилаз подмлађивању организма у целини, јер је то свеобухватан проблем који захтева да се приђе на посебан начин сваком појединачном пацијенту.
